Kad smo nas dvoje
Suzni, u muku,
Dok srce zlo je,
Pružali ruku,
Hladan tvoj lik bje tad,
Cjelov tvoj mlak;
Za ovu bol i jad
To bješe znak.
Jutarnja rosa ta
Nad čelom krutim-
Bje mi ko slutnja zla
Tog što sad ćutim.
Zakletve ne postoje,
I loš te prati glas:
Ja čujem ime tvoje,
I sram me u taj čas.
Kad spomenu ti ime,
Za mene je to pako;
Sav stresem se od zime-
Zašto si mila tako?
Ne znaju da sam te znao,
Bolje neg drugi ne'ko:-
Dugo će biti mi žao,
Duboko, da bih to reko.
Mi smo se sreli tajno-
Tugujem u tišini,
Jer srce ti ne ljubi trajno,
Jer duša tvoja hini.
Ako te sretnem kada
Nakon godina svih,
Čim ću te pozdravit tada?
Suzama, nijem i tih.
1808.
(Prijevod: Luko Paljetak)
No comments:
Post a Comment