MAČAK SLASH

Danas je mačku Sesi rođendan. Sami smo odredili da je danas kada nas je veterinarka to pitala prije negdje 6 godina. Jer je rekla da pretpostavlja da je rođen u 8. mjesecu. I tako je odlučeno.
15.08.2008. rodio se mali mačak.

Pronašao ga je moj dečko na ulici, bio je mali i gladan. D je bio na nekoj poslovnoj zabavi taj dan, a ja sam u stanu slavila rođendan. Kada je vidio macu, D je otišao po malo pršuta, sagnuo se i ponudio maci. Slash je pojeo pršut i onda D skočio na ruku i popeo mu se na rame. To je bilo to. Instant ljubav. D me nazvao i pitao da li bih htjela mačka za rođendan :D. I tako se proširila naša mala obitelj. 

Imam fotografiju kada je Slash došao. Pravio se važan i nije ga uopće bilo strah iako je stan bio pun ljudi. 

Ime je dobio jer smo ga tu prvu večer zvali On / Ona (kao: /=kosa crta, tj. slash) jer nismo znali je li muško ili žensko, a nitko nije htio pogledati. Ispalo je da je muški, a ime smo mu nadjenuli po toj kosoj crti- Slash.

Sada je Sesi već veliki mačak, sa svojim stavovima i izgrađenim karakterom. Ja ga smatram osobom. Komuniciram s njim i mi se razumijemo. Raspoznajem različite mijauke i što oni znače, znam po njegovim pokretima u kakvom je raspoloženju. Sve znam. I on sve zna. Zna kako i manipulirati sa mnom. Zapravo, pokušava on, a ja mu se onda smijem. Ja njega prevolim. On mi je prijatelj i moja obitelj.

Seso ima dva svoja prijatelja, to su dva mišića- igračke i on se prema njima ponaša kao da su pravi. Ima on hrpu igračaka, ali ove druge igračke su mu samo igračke. Zeleni i crveni mišić su puno više. S njima se igra i o njima se brine. Kada mu bacamo mišiće, on nam ih donosi natrag. Kao pas. Kada prestane igra, on ih obavezno odnese kod posudica sa hranom. Obavezno. Nekada ubaci mišića u hranu da i on jede, a nekada ga stavi u vodu da pije.

Što se tiče hrane i vode, po tom pitanju Slash ima tvrde stavove. Prije dvije-tri godine je zabrijao da on mora piti vodu iz čaše kao i mi, a ne iz posudica. I tako bi. Vodu u posudici potpuno ignorira. 

Hranu samo jede svoju, našu nikako ne želi. Jednom sam ispekla fino piletinu i njemu natrgala u posudicu. On kada je to vidio odmah je svu tu piletinu izbacao van posudice. Onda- ako nešto njegove hrane padne pokraj posudice dok mu nasipam i ne pokupim ili njemu dok jede, on nju neće pojesti, ma makar bila zadnja. To zrnce na podu za njega ne postoji. Isto tako, napravi cijelu paniku kada ima jako malo hrane u posudici. Nikada ne pojede do kraja, nego kada jako malo ostane, to je njemu znak kao da više nema i tada počne mijaukati i voditi me do hrane da mu dam. Posudica i ono u njoj je zakon. Sve što je izvan nje, ne postoji. Ako je vrećica otvorena, on neće kopati po njoj da jede iz nje. I tako. Razmažen je.

U sve se mora miješati, sve mora vidjeti. Kao i sve mačke, bolesno je znatiželjan. Što se tiče stana, u njemu je on vladar, mi samo živimo kod njega. Ne mogu se otići okupati, a da me on ne slijedi. Ne mogu jesti, a da on ne prouči prvo što ja to radim. Mi smo mu to dozvolili i nije mi ni malo žao. On živi u stanu i ne ide van, ne pada mi na pamet još ga tu ograničavati.

Dobar je on. Mačke su jako oprezne. Može se provući između ukrasa, a da nikada ni jedan ne sruši. Osim ako to sam želi. Srušiti nešto. Ili napraviti neku pizdariju. Onda će to tako biti. Mogu reći sto puta "ne" i on zna što ta riječ znači i čak posluša nevoljko dok ga gledam, ali neće zaboraviti. Ako si je zacrtao tako u glavi, vratiti će se poslije i napraviti ono što je naumio. Taj ništa ne zaboravlja. Ništa. 

Spava sa mnom. Na večer kada legnem, on mi legne na noge. U jutro se preseli kod jastuka, tako da legne i da mu glava bude na jastuku. Ja ga zagrlim, pa tako spavamo zagrljeni. Ako se ja okrenem na drugu stranu, on će doći na tu drugu stranu tako leći. Kada mu sve to dosadi, onda me počne buditi. Budi me tako da me šapom gura po licu. Skroz nježno. Ali ne prestaje dok ne otvorim oči. Nekada ga provociram da vidim koliko će biti uporan. Otvorim oči, pa zatvorim i pravim se da spavam. Onda on opet šapicom po licu. :D. 

Ako ne želimo da uđe u neku prostoriju, moramo zaključati vrata. U protivnom, on ih sam otvori ako to želi. Skoči na kvaku i objesi se na nju dok se vrata ne otvore. Vidjela sam nekoliko mačaka da to rade. Životinje su jako pametne, mi ih ljudi stalno podcjenjujemo. 

Nikada nisam požalila što smo ga uzeli kod sebe. Ni kada smo ga vodili na terapije jer je pokupio bolesti na cesti, ni kada je progutao plastičnu trakicu za poklone i morao na operaciju, a mi ne spavali tri dana i noći od brige, ni kada dosađuje, ni kada mi je uništio ove zime četiri sakoa koja sam morala baciti, a dva od ta četiri nikada još nisam bila ni obukla. On je naš i moj. Slash me usrećuje. Uz njega ne mogu dugo biti u bedu. Smiruje me. On mi je društvo. Kada otputujem negdje, nedostaje mi. 

Htjela bih napisati još jednu poruku ovdje. Slash je mačak sa ceste, bio je bolesnjikav i ničiji. Sada je sa nama, zdrav je i sretan. I lijep. I životinje su, kao i ljudi, kada su sretne, sve lijepe. Ako poželite imati psa ili mačku, molim vas da razmislite o spašavanju sa ceste ili raznih azila, prije nego kupovanju. Nije važna rodovnica, ni otkud dolazi životinja. Sve one traže ljubav i pažnju i tako ju i daju. Sjećam se prvih puta kada smo išli kod veterinara sa Sesom i čekali na red, bio je neki čovjek sa psićem i hvalio se koliko je para dao za njega i kako je to važno da je pas iz "dobre" obitelji. Mi smo ga samo gledali. I držali čvrsto naše malo kopile od mace u naručju. Našu macu uličarku za koju ne postoji novac koji bi ju mogao kupiti. I na samom kraju, nije ni važno kako ste nabavili i od gdje svoju životinjicu (bilo da ste ju pronašli, udomili ili kupili), sada kada ju imate, volite ju i brinite se o njoj. Ne odbacujte ju. Na žalost čuje se s vremena na vrijeme svakakvih priča kako ljudi zbog stvarno bezveznih razloga izbacuju svoje ljubimce na cestu, kao da nisu živa bića, nego kao da su stare, istrošene papuče koje samo smetaju u hodniku pri prolasku. Čak sam čitala u novinama da za vrijeme ljetnih mjeseci kada ljudi idu na more,  da neki izbace van na ulicu svoje pse ili mačke. Pa to ne mogu nikako shvatiti. Zbog jebenog kupanja  od sedam dana uništavaš jedan život. Napuni si kadu i roni u njoj. Budalo bezosjećajna. Naravno, postoje situacije u kojima netko i procijeni da se više ne može ili ne želi brinuti o svome ljubimcu i ako u tome slučaju sve poduzme da ga dobro i sigurno udomi, ja to poštujem. Svi imamo pravo na svoje izbore, samo bi se pri tome trebali potruditi ponašati se odgovorno i pošteno.