Sofia Duelle (She’s left twice): JOHN LARRIVA

Ovo će biti kratak post, jer o ovome slikaru baš i ne znam mnogo. Zapravo, skoro ništa. Nije neki svjetski poznati slikar o kome se pričaju i izmišljaju priče. No, meni to ni nije važno, nisu mi važne titule i ljepljenje velikih epiteta za nekoga ili nešto, da bi se mene dojmilo. Važno mi je samo da osjetim "ono nešto" i to mi je onda sve, to mi je cijela abeceda odjednom. Može nešto biti razvikano, a i ne mora. Moj kriterij kojega ja sama postavim je ono jedino što slijedim.

Mislim da John Larriva zavređuje itekako pažnje. Mladi sllikar iz Colorado, USA. Rođen 1981. Završio neki fakultet, valjda u vezi umjetnosti nešto. Ne znam.

Našla sam ga prije nekoliko godina na Etsyju (Etsy-ju, ih, nikako s tom crticom se naći). Tada sam sate i sate provodila tamo. U hrpi i jako loših stvari, još lošijih i nešto boljih, nađu se i one za koje se zalijepim i ne mirujem dok ih ne kupim (ako si mogu naravno priuštiti). Ili dok ih netko drugi ne kupi. Tada mi ništa drugo ni ne preostaje, nego da idem dalje. U potragu, naravno :).

John Larriva slika uglavnom slike malih formata i najčešće ženske portrete i to u krupnom planu. Tako da se vidi dobro lice. A u tome mu svaka čast. Zna prenijeti ili nadodati karakter, osobnost, izražajnost. To ne zna puno slikara, bili oni tehnički dobri ili ne. Kada pred nečim zastanete, pa kažete: vauuu; to je to, on je uspio. Nisu mi sve njegove slike izazvale taj osjećaj, niti su mi sve baš dobre, ali uporno ga pratim i kada mi se svidi neka, onda želim tu sliku vidjeti uživo, želim ju dodirnuti (iako se slike ne bi smjele dodirivati), želim ju imati. U nekim slikama koje gledam na njegovoj stranici, malo kao da prenosi slikarskog stila Luciana Freuda. Pojednostavljeni Lucian Freud. Iako mi je on bio super slikar, draže mi je vidjeti one slike John Larrive u kojima ide po svome putu. Do sada sam sebi kupila dvije i sestri jednu, nekoliko njih sam promašila koje su mi predivne, ali netko je bio brži. Slike mu nisu skupe, oko 60-70 dolara. Malih su formata. Baš su male. Moje su cca 17x14 cm. Ali to ih ni malo ne umanjuje. Kada ju uzmem i pogledam, ne preostaje mi ništa drugo nego da joj se divim. John Larriva prodaje na Etsyju i mislim preko svoje stranice. Slike dolje sam preuzela preko njegovog bloga: larriva.blogspot.com.

Ono što me posebno razveselilo je kada sam primila jednu narudžbu, slika je došla u onoj zaštitnoj žutoj kuverti. Na jednoj strani je bila moja adresa, njegova, sve po proceduri slanja pošiljke, a kada sam okrenula kuvertu bila je ova crtkarija Mr. Spocka s ovim natpisom. Tako slatko i duhovito. Toliko mi je to bilo nešto simpatično, da sam uokvirila tu kuvertu i stavila ju u garažu na zid. Kada idem iz garaže autom, pogledam sličicu i kažem si: "Please don't warp!" (Star Trek je zakon.)

Slijedi moj izbor slika koje su se meni dopale.
Ja vidm tugu, ponos, dostojanstveni bijes, eleganciju, povrijeđenost, nepovjerenje, snagu, ranjivost, zavodljivot. Vidim žene. ŽENA! Dugo sam razmišljala da ne želim postati žena, da sam ja samo žensko biće, djevojka, cura. Žena mi je bilo preozbiljno. U zadnje vrijeme mi se čini da žena ne mora biti samo odraslost. Žena privlači. Opija. Ona je centar zbivanja.