Ulazim u sobu, upalim svjetlo, ono mačak spava. Pitam ja njega: "Pa ej, šta već spavaš? Tek je devet na večer?" Mirno, pristojno ga pitala. Prijateljski. A kad on krenuo na mene: "Šta si ti postala moj osobni diktator? Šta me stalno provjeravaš? Šta mi stalno pišeš rasporede života? Jel ćeš mi početi i govoriti kad da idem na pišanje? Spava mi se, pa spavam! Što onda? Prestani biti takav davež. Ima sad kad se ustanem, da mi posudica sa hranom bude puna, a sa strane želim posudicu sa viskas desertom. I želim da mi natočiš vode, al ne u posudicu ko budali nekoj, želim u čašu, ne, želim u nekoliko čaša, ja ću sam odlučiti iz koje želim piti." I tako dalje, i tako dalje. Ja ostala šokirana. Kažem ja njemu: "A jesi princeza!" AAA to nisam smjela reći. "Kakva princeza, nisam ni princ, pitanje jel sam mačak. Kastrirala si me, baš ti hvala i na tome." IIIII. Fail!
<3
trebala si biti pisac , a jos mozes to biti ako odlucis , ovo je cisto uzivanje da znas
ReplyDeleteCesto me tvoji postovi povuku da mnogo toga licnog izbacim u etar , a ne da mi se to raditi , ali da znas ako zelis biti pisac iliti spisateljica ti to vec jesi i imas citateljku 100%
ajoooj Lana <3, toliko ti hvala, baš si me razveselila :), na žalost sama nemam baš takvo mišljenje o sebi; ja bih jako rado čitala tvoj blog, ako se odlučiš svakako me tu obavijesti ;)
ReplyDelete